Darko Ašanin: Prvi državni likvidator i politički atentati u Evropi

Uvod: Portret prvog državnog vojnika sa asfalta

U istoriji jugoslovenskog i srpskog podzemlja, malo koje ime izaziva toliko profesionalnog interesovanja istraživača, istoričara i policijskih analitičara kao ime Darka Ašanina. On nije bio klasičan ulični prestupnik, niti običan nasilnik koji je moć gradio na bazi pukog terora i iznuda. Ašanin je bio pionir jednog specifičnog, mračnog fenomena koji je obeležio poslednju deceniju postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – institucionalizovane saradnje između savezne Državne bezbednosti (SDB) i kriminalnog miljea, usmerene ka eliminaciji političke emigracije na tlu zapadne Evrope.

Njegova biografija nudi precizan uvid u mehanizme funkcionisanja tajnih službi koje su, u potrazi za efikasnim oruđem u borbi protiv "neprijateljske emigracije", u beogradskim bokserskim klubovima i kafanama regrutovale mlade, fizički dominantne i patriotski indoktrinirane ljude. Ašanin je bio prvi koji je javno, mada posredno kroz sudske procese, identifikovan kao čovek sa "službenom legitimacijom", rušeći mit o tome da država i kriminal funkcionišu u odvojenim sferama.

Od blještavih svetala briselskih predgrađa, preko zadimljenih separea kultne beogradske "Nane" i misterioznog kluba Lort, pa sve do mirnog dvorišta restorana "Koloseum" na Dedinju gde je dočekao svoj kraj, životni put Darka Ašanina predstavlja hroniku nestajanja jedne države i rađanja novog, brutalnijeg poretka na asfaltu.

Regrutacija u Službi: Kako je stvoren sistem "patriotskih ubica"

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, jugoslovenska Služba državne bezbednosti, suočena sa konstantnim pretnjama od strane ekstremnih emigrantskih organizacija (proustaških, četničkih i albanskih separatističkih grupa u Nemačkoj, Belgiji, Švedskoj i Francuskoj), razvila je doktrinu "ofanzivnog delovanja u inostranstvu". Umesto dugotrajnih i diplomatski rizičnih ekstradicionih postupaka, Služba se opredelila za fizičke likvidacije ključnih ideologa i organizatora terorističkih akcija.

Međutim, profesionalni oficiri bezbednosti retko su sami povlačili oroz na ulicama evropskih metropola. Za te poslove bila je potrebna operativna "potrošna roba" – ljudi koji su poznavali evropsko podzemlje, imali logistiku za kretanje bez tragova i bili spremni da izvrše najprljavije zadatke u zamenu za slobodu u otadžbini, brisanje krivičnih dosijea i unosne poslove u Beogradu.

Darko Ašanin, rođen u porodici vojnog lica, odgajan u duhu poštovanja države i njenih simbola, bio je idealan kandidat. Kao uspešan bokser Novog Beograda, posedovao je disciplinu, fizičku spremnost i nedostatak straha. Njegov ujak, Milorad Vlahović, visoki funkcioner saveznog MUP-a, predstavljao je prirodnu sponu sa bezbednosnim strukturama. Služba je u Ašaninu prepoznala čoveka koji može da vodi operacije na terenu, koordinira grupe i obezbeđuje apsolutnu diskreciju.

Ubrzo, Ašanin postaje ključna figura u operacijama koje je vodio savezni DB, posebno pod nadzorom načelnika poput Staneta Dolanca i operativaca koji su direktno kontrolisali "beogradsku sekciju" likvidatora. Za uzvrat, Ašaninu je dozvoljeno da u domovini otvori neke od prvih ekskluzivnih klubova i kockarnica, čime je postavljen temelj za novu klasu privilegovanih biznismena-kriminalaca.

Briselska operacija: Likvidacija Envera Hadrija

Jedan od najvažnijih i najkontroverznijih događaja u karijeri Darka Ašanina, koji će ga trajno označiti na mapi međunarodnog terorizma i bezbednosti, jeste ubistvo Envera Hadrija.

Hadri je bio kosovski Albanac, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava Kosova sa sedištem u Briselu. Iz ugla zvaničnog Beograda krajem osamdesetih godina, on je bio ključni lobista za kosovsku nezavisnost u Evropskom parlamentu, čovek koji je stranim diplomatama dostavljao izveštaje o policijskoj represiji na Kosovu i Metohiji i aktivno radio na internacionalizaciji kosovskog pitanja. Služba je procenila da njegovo delovanje nanosi nepopravljivu štetu ugledu Jugoslavije u trenutku kada se država već nalazila pred kolapsom.

Rekonstrukcija briselskog atentata

Dana 25. februara 1990. godine, u briselskoj opštini Sen Žil (Saint-Gilles), Enver Hadri se nalazio u svom automobilu marke Peugeot, čekajući na semaforu na raskrsnici ulica Žan Volders i Ru d’Albanie. Bilo je tačno 16 časova i 30 minuta.

Iznenada, pored njegovog vozila prošao je automobil u pokretu iz kojeg su ispaljena tri hica u glavu Hadrija. Atentatori su koristili oružje sa prigušivačem, a preciznost hitaca ukazivala je na profesionalnu ruku. Hadri je preminuo nekoliko sati kasnije u briselskoj bolnici.

Belgijska policija je odmah pokrenula opsežnu istragu. Zahvaljujući svedocima koji su uspeli da zapišu deo registarskih tablica i prepoznaju određene detalje na vozilu atentatora, rekonstruisan je kretanje sumnjivih lica. Istraga je ubrzo prešla granice Belgije i usmerila se ka Beogradu.

Izveštaj belgijske federalne policije (izvod iz arhivske građe): "Operaciju eliminacije Envera Hadrija izvela je tročlana ekipa iz Beograda, logistički podržana od strane jugoslovenske diplomatske mreže. Prema prikupljenim podacima, neposredni izvršioci bili su Veselin Vukotić i Andrija Lakonić, dok je Darko Ašanin bio koordinator akcije na terenu, zadužen za bezbedno izvlačenje grupe preko granica Šengenskog prostora."

Ovaj atentat je bio specifičan jer se dogodio u trenutku kada je hladnoratovski poredak već bio srušen, a zapadne demokratije više nisu bile spremne da tolerišu političke likvidacije na svojim ulicama pod izgovorom borbe protiv komunizma ili emigracije. Belgijski istražni organi su godinama strpljivo sklapali mozaik, što će decenijama kasnije rezultirati istorijskim sudskim procesom u Briselu.

Prekretnica u "Nani": Ubistvo Andrije Lakonića i pucanje državnog štita

Svega mesec dana nakon briselske operacije, u Beogradu se dogodio incident koji će zauvek promeniti odnos javnosti, pravosuđa i kriminalnog podzemlja. Taj događaj odigrao se u noći između 23. i 24. marta 1990. godine u kultnom beogradskom klubu "Nana" na Senjaku.

U separeu kluba sedeli su Darko Ašanin, Veselin Vukotić i Andrija Lakonić. Sva trojica su bili blisko povezani sa saveznom Državnom bezbednošću i smatrani su "herojima" akcije u Briselu. Međutim, unutrašnje tenzije, paranoja, borba za prevlast u poslovima i lični animoziteti eskalirali su u ranim jutarnjim časovima. Nakon kraće verbalne rasprave i fizičkog kontakta, u separeu su odjeknuli pucnji. Andrija Lakonić je ostao mrtav na licu mesta.

Ono što je trebalo da bude još jedno u nizu nerazjašnjenih ubistava u beogradskom podzemlju, pretvorilo se u prvorazrednu političku aferu. Na uviđaj je došao lično Miroslav Bižić "Biža", inspektor beogradske policije i ključni čovek za vezu između Službe i kriminalaca. Bižić je odmah preduzeo korake da zaštiti Veselina Vukotića, omogućivši mu da pobegne iz zemlje pre nego što je policijska blokada uspostavljena. Iz sefova i džepova ubijenog Lakonića i preživelih aktera sklonjeni su diplomatski pasoši i službene legitimacije SDB-a.

Međutim, pritisak javnosti i profesionalnog dela policije bio je preveliki. Darko Ašanin je uhapšen i optužen za ubistvo Lakonića.

Tokom sudskog procesa koji je usledio, dogodio se presedan bez presedana u istoriji socijalističke Jugoslavije. Da biste detaljnije istražili kako su domaći mediji u to vreme izveštavali o ovom i sličnim slučajevima, možete da posetite naš preporučeni arhivski kutak i elektro servise u Beogradu koji osvetljavaju ovaj mračni period kroz prizmu autentičnih dokumenata.

Na suđenju je javno svedočio inspektor Miroslav Bižić, koji je otvoreno priznao da su akteri ubistva u "Nani" radili za Državnu bezbednost i da su obavljali zadatke od državnog interesa u inostranstvu. Ovo priznanje je šokiralo javnost i izazvalo tektonske poremećaje u odnosima između savezne (jugoslovenske) i republičke (srpske) policije. Savezni DB je pokušao da zataška slučaj, dok je republički MUP iskoristio aferu da diskredituje saveznu službu i preuzme kontrolu nad beogradskim asfaltom.

Na kraju, usled nedostatka dokaza i svesnog sabotiranja istrage od strane delova Službe, Darko Ašanin je oslobođen optužbi za ubistvo Andrije Lakonića. Sudski proces je pokazao da su "državni likvidatori" iznad zakona, ali je istovremeno označio i početak kraja njihove apsolutne zaštite. Služba je shvatila da su njeni operativci postali previše glasni, previše vidljivi i previše opasni za novu političku realnost koja se stvarala sa dolaskom Slobodana Miloševića na vlast.

Klub "Lort" i poslovi u senci rata: Ašanin kao siva eminencija

Nakon oslobađajuće presude u slučaju "Nana", Darko Ašanin se povukao iz direktnih uličnih aktivnosti i fokusirao na legalizaciju svojih poslova. Postao je jedan od najmoćnijih ugostitelja u Srbiji, otvarajući prostore koji su služili ne samo za zabavu već i kao mesta gde su se sklapali poslovi između političara, biznismena, visokih oficira vojske i policije, te vođa paravojnih formacija koje su se formirale pred nastupajući rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Jedno od ključnih mesta u njegovoj poslovnoj imperiji bio je klub Lort (u nekim izvorima navođen i kao "Lord"), luksuzni prostor smešten van gradske vreve, na periferiji Beograda u blizini Stare Pazove (Krnješevci). Klub "Lort" nije bio obična diskoteka; bio je to strogo čuvan objekat sa sopstvenim obezbeđenjem, opremljen najsavremenijim sistemima video nadzora, gde su ulaz imali samo odabrani gosti.

U "Lortu" su se donosile ključne odluke o švercu akcizne robe (cigareta i nafte) tokom godina međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji. Ašanin je, zahvaljujući svojim vezama u Grčkoj i zapadnoj Evropi, uspeo da uspostavi stabilne kanale za dopremanje deficitarne robe, što mu je donelo ogroman profit, ali i poštovanje novog državnog vrha koji je zavisio od tih nelegalnih tokova novca kako bi finansirao državni aparat i ratne napore.

Svedočenje bivšeg operativca RDB-a (iz zapisnika sa saslušanja 2001. godine): "Darko Ašanin je bio institucija za sebe. Dok su se mlađe generacije ubijale po ulicama Beograda oko teritorije i sitnog reketa, Darko je u 'Lortu' sedeo sa ministrima i generalima. On je bio most između starog DB-a koji je polako odumirao i nove strukture koja je gradila imperiju na sankcijama i švercu. Svako ko je želeo da radi ozbiljan posao nafte ili cigareta morao je da prođe kroz njegove konsultacije."

Pored kluba "Lort", Ašanin je posedovao i nekoliko ekskluzivnih restorana i sportskih objekata, aktivno podržavajući bokserski sport i pomažući bivšim sportistima koji su se našli na ivici egzistencije tokom teških devedesetih godina.

Hronologija ključnih događaja u životu i delovanju Darka Ašanina

Za lakše razumevanje složene mreže događaja koji povezuju beogradski asfalt sa državnim vrhovima i inostranim obaveštajnim operacijama, u nastavku je prikazana hronološka tabela najvažnijih momenata u životu i radu Darka Ašanina.

| Datum / Godina | Lokacija | Događaj | Bezbednosne i političke posledice |
| :--- | :--- | :--- | :--- |
| **1958.** | Novi Beograd | Rođenje Darka Ašanina | Početak životnog puta u porodici visokog vojnog starešine, što mu otvara rane kontakte sa strukturama. |
| **Kraj 1970-ih** | Beograd | Aktivno bavljenje boksom | Sticanje fizičke spreme, discipline i autoriteta na Novom Beogradu; privlačenje pažnje operativaca SDB-a. |
| **1980-e** | Zapadna Evropa | Regrutacija i akcije u emigraciji | Izvođenje tajnih operacija pod pokroviteljstvom savezne Službe; zaštita od krivičnog gonjenja u zemlji. |
| **25. februar 1990.** | Brisel, Belgija | Likvidacija Envera Hadrija | Međunarodni skandal; belgijske vlasti pokreću istragu koja direktno optužuje Ašanina i Vukotića. |
| **24. mart 1990.** | Klub "Nana", Beograd | Ubistvo Andrije Lakonića | Prva javna pukotina u savezu države i podzemlja; hapšenje Ašanina i bekstvo Vukotića. |
| **Oktobar 1990.** | Okružni sud, Beograd | Suđenje za ubistvo u "Nani" | Razotkrivanje tajnih legitimacija i uloge inspektora Bižića; politički potresi između saveznog i republičkog MUP-a. |
| **1992–1997.** | Beograd / Krnješevci | Otvaranje klubova "Lort" i "Koloseum" | Pozicioniranje u sferi visokog biznisa, ugostiteljstva i šverca tokom perioda sankcija; bliskost sa Pavlom Bulatovićem. |
| **30. jun 1998.** | Dedinje, Beograd | Likvidacija Darka Ašanina | Smrt poslednjeg čuvara tajni saveznog DB-a; preuzimanje kontrole nad asfaltom od strane novih klanova. |

Surova rekonstrukcija: Likvidacija u restoranu "Koloseum"

Kako su devedesete godine odmicale, pozicija Darka Ašanina postajala je sve kompleksnija i opasnija. Likvidacija njegovog bliskog prijatelja i zaštitnika, inspektora Miroslava Bižića 1996. godine, bila je jasna poruka da se stara garda Službe sistematski eliminiše. Novi šefovi Resora državne bezbednosti (RDB), posebno nakon dolaska Radomira Markovića na čelo službe, nisu imali obaveze prema starim operativcima saveznog DB-a. Ašanin je znao previše, a njegova nezavisnost i autoritet počeli su da smetaju novim centrima moći.

Takođe, njegova bliskost sa saveznim ministrom odbrane Pavlom Bulatovićem (koji je takođe bio iz Crne Gore i koji će kasnije biti likvidiran pod sličnim, nerasvetljenim okolnostima) stavila ga je u središte sukoba između političkih rukovodstava Srbije i Crne Gore koji je eskalirao krajem devedesetih.

Noć 30. juna 1998. godine

Bilo je to toplo letnje veče. U toku je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Francuskoj, a te večeri igrala se utakmica osmine finala između reprezentacija Jugoslavije i Holandije. Cela nacija bila je prikovana za TV ekrane.

Darko Ašanin je sedeo u bašti svog ekskluzivnog kluba-restorana "Koloseum" (bivši "Legat"), smeštenog u elitnom delu Beograda, na Dedinju, u Tolstojevoj ulici – svega nekoliko stotina metara od rezidencije predsednika Slobodana Miloševića. Restoran je bio lociran u mirnom okruženju, zaštićen gustom vegetacijom i visokim ogradama, što je Ašaninu pružalo osećaj lažne bezbednosti.

Sa njim u društvu sedelo je nekoliko bliskih prijatelja i članova porodice. Atmosfera je bila opuštena. Ašanin je sedeo okrenut leđima prema šumarku koji je okruživao baštu restorana.

Oko 22 časa i 30 minuta, koristeći buku koja je dolazila sa televizora i trenutak smanjene budnosti obezbeđenja, profesionalni ubica se nečujno privukao kroz gusti mrak šumarka koji se graničio sa imanjem kluba. Napadač je bio naoružan automatskim oružjem kalibra 5.56 mm (najverovatnije jurišnom puškom tipa Heckler & Koch ili modifikovanim Kalashnikovom), opremljenom optičkim nišanom za noćno osmatranje.

Iz tame, sa udaljenosti od nekoliko desetina metara, ubica je ispalio precizan rafal usmeren direktno u gornji deo Ašaninovog tela.

Hici su bili smrtonosni. Ašanin je pogođen sa nekoliko metaka u glavu i grudi, i preminuo je gotovo trenutno, pre nego što je iko od prisutnih uspeo da reaguje ili potegne oružje. U opštem metežu i panici koja je nastala, ubica se nečujno povukao kroz mrak i šumu prema unapred pripremljenom automobilu koji ga je čekao sa upaljenim motorom u jednoj od sporednih dedinjskih ulica.

Istraga koja je usledila bila je brza, ali površna. Iako je ubistvo izvršeno u najčuvanijem delu Beograda, gde su patrole policije i vojne bezbednosti bile prisutne na svakom koraku zbog blizine predsedničkih i diplomatskih rezidencija, niko nije primetio ništa sumnjivo. Kamere na okolnim objektima navodno nisu radile ili nisu snimile napadača. Ubistvo Darka Ašanina zvanično je ostalo nerasvetljeno do danas, pridruživši se dugoj listi političko-mafijaških likvidacija iz devedesetih godina koje nikada nisu dobile sudski epilog.

Politička i bezbednosna pozadina smrti: Ko je želeo uklanjanje Ašanina?

Smrt Darka Ašanina nije bila običan obračun za prevlast na asfaltu. Ona je imala duboku političku i bezbednosnu pozadinu. Analitičari tog vremena izdvajaju tri ključna motiva koji su mogli da dovedu do njegove eliminacije:

1. Čišćenje arhiva i eliminacija svedoka državnog terorizma

Kao čovek koji je više od decenije koordinirao i učestvovao u najosetljivijim operacijama savezne Službe državne bezbednosti u inostranstvu, Ašanin je bio živa arhiva. Znao je imena naručilaca, posrednika, izvršilaca i kanale finansiranja političkih ubistava širom Evrope. U trenutku kada se režim u Beogradu nalazio pod ogromnim pritiskom zapadnih sila, a optužnice pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu počele da se pripremaju, ljudi poput Ašanina predstavljali su ogroman bezbednosni rizik za državu. NJegovo svedočenje ili eventualno hapšenje u inostranstvu moglo je da u potpunosti kompromituje tadašnji državni vrh.

2. Sukob unutar bezbednosnih struktura Srbije i Crne Gore

Krajem devedesetih godina došlo je do oštrog političkog sukoba između Beograda i Podgorice, odnosno Slobodana Miloševića i Mila Đukanovića. Ovaj sukob se preneo i na nivo saveznih institucija, posebno vojske i saveznog ministarstva odbrane. Ašanin, koji je bio crnogorskog porekla i izuzetno blizak sa saveznim ministrom odbrane Pavlom Bulatovićem, viđen je kao čovek koji bi mogao da pruži logističku i bezbednosnu podršku strukturama koje nisu bile pod direktnom kontrolom srpskog RDB-a. NJegova likvidacija bila je jasna poruka crnogorskim kadrovima u Beogradu da više nemaju zaštitu na teritoriji glavnog grada.

3. Preraspodela tržišta nafte i cigareta

Sa promenom rukovodstva u RDB-u, promenila se i struktura ljudi koji su kontrolisali nelegalne poslove. Nova garnitura, predvođena mlađim i agresivnijim klanovima koji su uživali podršku delova Službe, želela je potpunu kontrolu nad profitabilnim švercom nafte i cigareta. Ašanin, sa svojim starim kanalima i procentima koje je uzimao kao posrednik, bio je prepreka koju je trebalo ukloniti kako bi se poslovi u potpunosti monopolizovali.

Istorijsko nasleđe i epilog: Kraj jedne ere

Smrt Darka Ašanina označila je definitivan kraj jedne specifične ere u jugoslovenskom podzemlju. To je bila era u kojoj su kriminalci verovali da radeći za državu stiču večni imunitet i status heroja. Ta iluzija, rođena u briselskim predgrađima i minhenskim ulicama, surovo je raspršena na beogradskom asfaltu.

U godinama koje su usledile, belgijsko pravosuđe je nastavilo istragu o ubistvu Envera Hadrija. U istorijskom procesu završenom 2016. godine u Briselu, belgijski sud je u odsustvu osudio Veselina Vukotića, Andrija Lakonića (posthumno) i Darka Ašanina (posthumno) za organizaciju i izvršenje ovog političkog atentata. Presuda je potvrdila da je ubistvo izvršeno po nalogu jugoslovenskog SDB-a, čime je stavljena pravna tačka na jednu od najmračnijih operacija jugoslovenske tajne policije.

Danas, lik i delo Darka Ašanina ostaju predmet analiza i opomena. NJegova sudbina pokazala je da u svetu tajnih službi i organizovanog kriminala ne postoji lojalnost. "Državni vojnici" koji su nekada sa ponosom nosili legitimacije i obavljali prljave poslove za otadžbinu, na kraju su uvek završavali na isti način – eliminisani od strane iste one ruke koja ih je stvorila, u trenutku kada su postali svedoci koji znaju previše. Restoran "Koloseum" i klub "Lort" odavno su promenili vlasnike i namenu, ali sećanje na noć kada je ubijen prvi državni likvidator i dalje stoji kao opomena u analima beogradskog podzemlja.