KLJUČNE TAČKE OPTUŽNICE / PROFILA
- Formiranje specijalne radne grupe 'Poskok' i uloga Dragana Karleuše u demontiranju kriminalnih mreža unutar srpskog MUP-a nakon oktobarskih promena 2000. godine.
- Detalji operacije 'Mreža' koja je razotkrila sistemski šverc cigareta pod pokroviteljstvom Državne bezbednosti i porodice Milošević.
- Sprovođenje istrage o hladnjači u Tekiji i tajnim masovnim grobnicama u Batajnici, koja je otkrila mehanizam prikrivanja ratnih zločina nad kosovskim albancima.
Uspon i pad policijske države: Kontekst postoktobarske tranzicije
Nakon političkih promena 5. oktobra 2000. godine, novoformirana demokratska vlast u Srbiji suočila se sa razorenim institucijama i bezbednosnim aparatom koji je tokom devedesetih godina bio duboko infiltriran u organizovani kriminal. Državni šverc akciznih proizvoda, pre svega cigareta i nafte, te sistematsko uklanjanje tragova ratnih zločina, predstavljali su najtamnije stranice prethodnog režima. U takvoj atmosferi, unutar Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) javila se potreba za formiranjem elitnih, visokoprofesionalnih jedinica koje bi mogle da se uhvate u koštac sa nasleđem državnog terora i sistemske korupcije.
U proleće 2001. godine formirana je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), a unutar nje i specijalna radna grupa pod nazivom "Poskok". Jedan od ključnih operativaca, a kasnije i zamenik načelnika UBPOK-a, bio je iskusni policijski inspektor Dragan Karleuša. Pred njega i njegov tim postavljeni su zadaci koji su prevazilazili standardne policijske istrage: razotkrivanje višemilionskog državnog šverca cigareta i pronalaženje odgovora na pitanje ko je i po čijem naređenju organizovao transport i pokopavanje tela kosovskih Albanaca širom centralne Srbije.
Karleušin rad obeležile su dve ključne istrage: operativna akcija "Mreža", usmerena protiv švercerskih kartela bliskih porodici Slobodana Miloševića, i istraga o hladnjači koja je u proleće 1999. godine isplivala iz Dunava kod Tekije, što je dovelo do otkrića masovnih grobnica na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) u Batajnici.
Radna grupa "Poskok" i novi kurs srpske policije
Formiranje "Poskoka" bilo je iznuđen korak u trenucima kada je klasičan policijski aparat bio paralisan strahom od osvete preostalih kadrova Resora državne bezbednosti (RDB) i Jedinice za specijalne operacije (JSO). Radna grupa je okupljala proverene profesionalce koji nisu bili kompromitovani tokom ratova i političkih likvidacija.
"Znali smo da ulazimo u osinje gnezdo. Svaki dokument koji smo otvorili, svaka svedok-izjava koju smo uzeli, vodila je ka vrhu bivše države, ali i ka aktivnim strukturama koje su i dalje sedele u foteljama MUP-a i DB-a. Opstrukcije su bile svakodnevne, a informacije su curele na sve strane", svedočio je kasnije jedan od članova Karleušinog tima.
Karleuša je, zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu u beogradskoj policiji, postavljen na mesto zamenika načelnika UBPOK-a. Njegov pristup bio je hladan, metodološki i strogo profesionalan. Fokus je bio na papirnim tragovima – carinskim deklaracijama, bankarskim doznakama na Kipru, ali i na svedočenjima vozača, ronioca i lokalnih policajaca koji su bili primorani da učestvuju u mračnim operacijama prethodnog režima. Kako bi se bolje razumela dinamika tog vremena, istraživači često analiziraju stare arhive i zvanična saopštenja. Ako želite da saznate više o sličnim policijskim akcijama i arhivskim dosijeima, možete pogledati najnovije vesti iz crne hronike i policijske izveštaje koji se bave rekonstrukcijom kriminalnih klanova iz tog perioda.
Operacija "Mreža": Anatomija državnog šverca cigareta
Operativna akcija "Mreža" pokrenuta je sa ciljem da se mapiraju svi kanali preko kojih su se cigarete ilegalno uvozile u Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom devedesetih godina. Rezultati istrage, koju je Karleuša koordinisao, bili su frapantni: šverc nije bio delo izolovanih kriminalnih grupa, već strogo kontrolisan državni projekat u kojem su učestvovali:
- Savezna uprava carina (SUC) na čelu sa Mihaljem Kertesom, koja je propuštala kamione bez evidentiranja ili sa lažnom dokumentacijom.
- Resor državne bezbednosti (RDB), koji je obezbeđivao pratnju za kamione i logističku podršku kroz mrežu registrovanih firmi.
- Pojedinci bliski porodici Milošević, pre svih Marko Milošević i Mirjana Marković, kao i biznismeni poput Siniše Stojičića (brata ubijenog policijskog generala Radovana Stojičića Badže).
Kanali distribucije i fiktivni uvoz
Šema je funkcionisala po principu "fiktivnog tranzita". Kamioni natovareni cigaretama ulazili su na graničnim prelazima Kelebija, Horgoš ili Gradina, formalno namenjeni za treće zemlje (poput Makedonije ili Crne Gore). Međutim, umesto da napuste teritoriju Srbije, kamioni su pod pratnjom policije ili DB-a odvoženi u tajna skladišta širom zemlje (Rumenačka ulica u Novom Sadu, magacini u okolini Niša i Beograda). Odatle su cigarete distribuirane na crno tržište, a plaćanje se vršilo isključivo u gotovini, u devizama.
Koferi puni nemačkih maraka potom su preko diplomatskih kanala ili privatnim avionima prebacivani na Kipar, gde su polagani na račune ofšor kompanija kao što su Antexol Trade Ltd i Browncourt Enterprises. Dragan Karleuša je sa svojim timom uspeo da uđe u trag ovim tokovima novca, rekonstruišući štetu nanetu državnom budžetu koja se merila stotinama miliona maraka.
Slučaj "Tekija": Hladnjača na dnu Dunava
Dok je ekonomski kriminal bio lakši za dokumentovanje zbog preostale dokumentacije, najteži i najmučniji zadatak za Karleušu bio je rasvetljavanje slučaja "hladnjača". Tokom NATO bombardovanja, 6. aprila 1999. godine, u Dunavu kod mesta Tekija (nedaleko od Kladova), lokalni ribar primetio je objekat koji pluta. Ispostavilo se da je reč o teretnom vozilu hladnjači marke "Mercedes", čiji su prozori bili oblepljeni crnom folijom, a registarske tablice skinute.
Lokalna vatrogasna jedinica i policija započele su izvlačenje vozila. Kada je zadnji deo hladnjače otvoren, otkriven je jeziv prizor: vozilo je bilo napunjeno leševima u različitim fazama raspadanja. Radilo se o telima civila, među kojima je bilo žena i dece.
Zataškavanje na najvišem nivou
Nakon otkrića, aktiviran je mehanizam hitne državne tajne. Prema operativnim podacima koje je Karleuša prikupio 2001. godine, naređenje za zataškavanje stiglo je direktno iz vrha MUP-a i Resora državne bezbednosti.
- Radomir Marković, tadašnji načelnik RDB-a, naložio je da se lokacija obezbedi i da se medijima strogo zabrani bilo kakvo izveštavanje o događaju.
- Vlastimir Đorđević, načelnik Resora javne bezbednosti (RJB), preuzeo je operativnu kontrolu nad premeštanjem tela.
- Lokalnim policajcima i roniocima koji su učestvovali u izvlačenju naređeno je da potpišu izjave o čuvanju državne tajne, uz direktne pretnje po život njih i njihovih porodica ako progovore.
Tela su pretovarena u drugi kamion i odvezena u nepoznatom pravcu. Tek dve godine kasnije, Karleušina radna grupa uspeće da sklopi mozaik ove akcije, poznate pod kodnim imenom "Asanacija bojišta".
Batajnica i tajne grobnice: Iskopavanje istine
U maju 2001. godine, MUP Srbije je zvanično potvrdio postojanje masovnih grobnica u beogradskom prigradskom naselju Batajnica, unutar baze Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Dragan Karleuša je bio čovek koji je pred domaćim i stranim medijima izneo ove potresne podatke.
Istraga je utvrdila da su tela izvučena iz Dunava kod Tekije transportovana upravo ovde, gde su bagerima iskopane duboke jame unutar vojnog i policijskog kompleksa. Na taj način, lokacija koja je trebala da bude najsigurnija i najnedostupnija javnosti postala je tajno groblje za više stotina žrtava sa Kosova.
"Bilo je strašno gledati kako se iz zemlje, na samo nekoliko kilometara od centra Beograda, iskopavaju ostaci dece, žena i staraca. To je bio trenutak kada je mit o odbrambenom ratu definitivno srušen pred dokazima o organizovanom državnom zločinu prikrivanja", izjavio je Karleuša tokom jedne od konferencija za novinare koje su uzdrmale javnost.
Pored Batajnice, Karleušin tim je identifikovao i druge lokacije na kojima su vršena tajna pokopavanja, uključujući poligon u Petrovom Selu i jezero Perućac.
Hronologija i ključni akteri istražnih radnji
Kako bi se jasnije sagledala složenost i vremenski okvir ovih događaja, u nastavku je prikazana hronologija ključnih događaja vezanih za istragu državnog šverca i prikrivanja ratnih zločina.
| Datum / Period | Događaj | Ključni akteri | Rezultat / Epilog |
|---|---|---|---|
| April 1999. | Isplivavanje hladnjače kod Tekije | Lokalna policija Kladova, Vlastimir Đorđević | Tela su tajno transportovana za Batajnicu pod nadzorom vrha MUP-a. |
| Oktobar 2000. | Pad režima Slobodana Miloševića | Demokratska opozicija Srbije (DOS) | Otvaraju se policijske arhive i stvara se prostor za istrage. |
| Proleće 2001. | Formiranje radne grupe "Poskok" | Dušan Mihajlović, Dragan Karleuša | Pokreću se prve zvanične istrage o političkim ubistvima i švercu. |
| Maj 2001. | Otkriće masovnih grobnica u Batajnici | Dragan Karleuša, UBPOK, sudski patolozi | Ekshumirano preko 700 tela kosovskih Albanaca; podignuta optužnica u Hagu. |
| 2003–2004. | Sastavljanje izveštaja o akciji "Mreža" | UBPOK, Uprava carina | Dokumentovani gubici budžeta i uloga Marka Miloševića i Mihalja Kertesa. |
| Februar 2011. | Presuda Vlastimiru Đorđeviću u Hagu | Haški tribunal, tužioci, svedoci | Đorđević osuđen na 27 godina zatvora (kasnije smanjeno na 18) za ratne zločine i prikrivanje tela. |
Otpori, pretnje i političke konsekvence
Istrage koje je vodio Dragan Karleuša naišle su na ogroman otpor unutar samih struktura moći koje su preživele promenu vlasti. Delovi Resora državne bezbednosti, predvođeni Miloradom Ulemekom Legijom i pripadnicima JSO-a, aktivno su radili na opstrukciji rada "Poskoka" i UBPOK-a.
Karleuša se suočavao sa direktnim pretnjama likvidacijom, a medijski linč kroz nacionalističke i pro-režimske tabloide bio je konstantan. Pokušano je njegovo kompromitovanje kroz optužbe da radi za strane obaveštajne službe i da "blati srpski narod" otkrivanjem grobnica u Batajnici.
Ipak, uprkos svim pritiscima, materijalni dokazi i svedočenja koje je sakupio Karleušin tim poslužili su kao ključni dokazni materijal u procesima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali i pred domaćim Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Dosijei koje je formirao UBPOK pod njegovim rukovodstvom ostali su trajno svedočanstvo o tome kako izgleda kada se država pretvori u servis za vršenje i prikrivanje najtežih krivičnih dela.
Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine i pokretanja akcije "Sablja", mnogi nalazi do kojih je došao Karleuša iskorišćeni su za konačni obračun sa takozvanim "patriotskim" kriminalnim klanovima, čime je delimično zatvoreno jedno od najmračnijih poglavlja moderne srpske istorije.
ČESTA PITANJA I ODGOVORI
Koja je bila tačna uloga Dragana Karleuše u istrazi o hladnjači kod Tekije?
Dragan Karleuša je kao zamenik načelnika UBPOK-a bio na čelu radne grupe MUP-a Srbije formirane u proleće 2001. godine sa zadatkom da istraži slučaj hladnjače koja je isplivala iz Dunava u aprilu 1999. Njegov tim je rekonstruisao kompletan put hladnjače od Kosova do Dunava, identifikovao policajce i ronioce koji su učestvovali u izvlačenju tela, i locirao masovne grobnice u Batajnici i Petrovom Selu gde su žrtve kasnije tajno pokopane.
Kako je funkcionisala državna šema šverca cigareta koju je Karleuša istraživao?
Istraga pod nazivom akcija 'Mreža' pokazala je da je šverc cigareta tokom devedesetih bio državni projekat. Preko Savezne uprave carina, na čijem je čelu bio Mihalj Kertes, i uz logističku podršku Resora državne bezbednosti (RDB), kamioni sa cigaretama su ulazili u zemlju bez carinjenja, a profit je deljen između povlašćenih pojedinaca, porodice Milošević i crnih fondova DB-a. Karleušin tim je precizno dokumentovao uloge firmi i pojedinaca povezanih sa Markom Miloševićem i Badžom Stojičićem.
Da li je istraga o grobnicama i švercu doživela potpuni sudski epilog?
Iako su prikupljeni obimni dokazi, sudski epilozi su bili delimični i opstruisani. Za ratne zločine i prikrivanje tela sudilo se pred Haškim tribunalom, gde je general policije Vlastimir Đorđević osuđen na višegodišnju robiju. Što se tiče akcije 'Mreža' i šverca cigareta, procesi su vođeni pred domaćim sudovima, ali su mnogi optuženi izbegli pravdu zbog zastarelosti postupaka ili bekstva iz zemlje, dok su ključni organizatori poput Kertesa dobili minimalne ili oslobađajuće presude u delu optužbi.
Sa kakvim se pritiscima i opasnostima suočavao istražni tim UBPOK-a?
Istražitelji UBPOK-a i članovi 'Poskoka' radili su pod konstantnim pritiskom preostalih kadrova starog režima u DB-u i Jedinici za specijalne operacije (JSO). Pretnje likvidacijom, medijska diskreditacija kroz kontrolisane tabloide i opstrukcija unutar samog pravosudnog sistema bili su svakodnevica. Karleuša je kasnije svedočio da su opstrukcije dolazile sa najviših instanci koje su pokušavale da spreče otkrivanje pune istine o sprezi države i kriminala.