Željko Ražnatović Arkan: Uspon i pad komandanta podzemlja i garde

Beograd, 6. januar 2022. – Retko koja figura u savremenoj istoriji Srbije izaziva toliko kontroverzi, polarizovanih mišljenja i složenih narativa kao Željko Ražnatović Arkan. Od ozloglašenog međunarodnog kriminalca, preko komandanta paravojnih formacija u ratovima devedesetih, do predsednika fudbalskog kluba, njegov život bio je satkan od nasilja, moći i duboke upletenosti u političke i kriminalne tokove države u raspadanju. Ovaj tekst, zasnovan na arhivskim podacima, svedočenjima i zvaničnim dokumentima, nastoji da objektivno rekonstruiše uspon i pad čoveka čija je biografija neraskidivo vezana za mračnu stranu postojanja Jugoslavije i Srbije.

Rane godine i škola za kriminalce

Željko Ražnatović rođen je 17. aprila 1952. godine u Brežicama, u Sloveniji, kao sin Veljka Ražnatovića, pukovnika Jugoslovenske narodne armije, i Slavke Josifović. Odrastao je u Beogradu, na Karaburmi, u porodici koja je često menjala mesto boravka zbog očeve vojne službe. Njegovo detinjstvo obeleženo je problemima sa zakonom. Već u ranim tinejdžerskim godinama, Arkan je počeo da se bavi sitnim kriminalom, što ga je brzo dovelo u sukob sa policijom.

"Sećam se Željka kao nestašnog klinca, uvek spremnog na tuču. Nije podnosio autoritet, pa je često bežao iz kuće i završavao po popravnim domovima. Tu je verovatno i počeo da stvara prve ozbiljnije kontakte sa ljudima iz beogradskog podzemlja," svedočio je svojevremeno jedan od njegovih poznanika iz mladosti.

Arkan je prvi put uhapšen 1966. godine, sa samo 14 godina, zbog džeparenja. Naredne godine poslat je u vaspitno-popravni dom, iz kojeg je ubrzo pobegao. Sledio je niz bekstava iz popravnih domova i kratkih boravaka u zatvoru. Ove godine su bile presudne za formiranje njegove ličnosti i usvajanje kriminalnog načina života.

Evropska odiseja: Bekstva, pljačke i Interpolova poternica

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Željko Ražnatović je izgradio reputaciju jednog od najtraženijih kriminalaca u Evropi. Njegova specijalnost bile su oružane pljačke banaka i zlatara, a naročito bekstva iz najčuvanijih zatvora. Ova faza njegovog života obeležena je neprestanim begom od zakona i smelim operacijama koje su punile stupce evropskih crnih hronika.

Beograd – obuka za "zanat"

Pre odlaska u inostranstvo, Arkan je u Beogradu izvodio manje pljačke i ulične obračune, gde je uspostavio veze sa iskusnim kriminalcima. Veruje se da je u tom periodu došao u kontakt sa pojedincima iz Službe državne bezbednosti (SDB, kasnije DB), koja je, prema kasnijim saznanjima, koristila kriminalce za različite operacije, uključujući i likvidacije političkih emigranata u inostranstvu. Uloga Arkana u ovim ranim vezama ostaje nedovoljno rasvetljena, ali je opšteprihvaćeno da je bio "pod kontrolom" službe.

Iz beležaka Službe državne bezbednosti iz 1974. godine: "Željko Ražnatović, poznat kao 'Arkan', evidenciran zbog teških krađa i razbojništava. Ispoljava izuzetnu agresivnost i sklonost ka organizovanom kriminalu. Postoji mogućnost da se u budućnosti iskoristi za operativne potrebe."

Zapada Evropa: Niz pljački i spektakularnih bekstava

Od 1973. do 1983. godine, Arkan je harao Zapadnom Evropom. Njegovo ime pojavljivalo se na Interpolovim poternicama zbog pljački banaka i juvelirnica u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji i Italiji. U ovom periodu, bio je više puta hapšen i osuđivan na duge zatvorske kazne, ali je uspevao da pobegne iz gotovo svakog zatvora u koji je bio smešten.

• 1974. godina: Uhapšen u Belgiji, osuđen na 10 godina zatvora zbog pljačke banke. Pobeći će 1979.
• 1979. godina: Nakon bekstva iz belgijskog zatvora, uhapšen u Holandiji. Osuđen na 7 godina. Bekstvo iz zatvora u Scheveningenu 1981.
• 1919. godina: Nakon bekstva iz Holandije, uhapšen u Frankfurtu, Nemačka. Ponovo uspeva da pobegne 1983.
• 1983. godina: Poslednje značajno hapšenje u inostranstvu, u Švedskoj. Osuđen na 8 godina. Bekstvo iz zatvora u Stokholmu iste godine, uz pomoć spoljnih saradnika, što je bio i najspektakularniji čin.

Njegova bekstva često su objašnjavana kombinacijom drskosti, fizičke snage i, prema nekim izvorima, pomoći koju je dobijao od jugoslovenske Službe državne bezbednosti, u zamenu za informacije ili obavljanje "prljavih poslova". Zvanične potvrde za ovo nikada nisu postojale, ali su sumnje bile brojne.

Iz policijskog izveštaja MUP-a Švedske, 1983. godine: "Bežanje Željka Ražnatovića iz zatvora u Stokholmu ukazuje na visok stepen organizacije i logističke podrške. Ne isključujemo mogućnost involviranosti stranih obaveštajnih službi u ovakve operacije, imajući u vidu profil Ražnatovića i njegovu raniju aktivnost."

Povratak u Jugoslaviju i uticaj DB-a

Krajem 1983. godine, nakon serije bekstava, Arkan se vraća u Jugoslaviju, uprkos brojnim međunarodnim poternicama i presudama. Njegov povratak i kasnija neometana aktivnost u zemlji, uprkos očiglednim zločinima počinjenim u inostranstvu, snažno su podstakli spekulacije o njegovoj dubokoj povezanosti sa jugoslovenskom, a kasnije srpskom, Službom državne bezbednosti.

Milan Tepavac, bivši operativac DB-a, izjavio je u jednom intervjuu: "Arkan je bio 'zaštićen'. Nije bilo šanse da ga uhapsimo ili izručimo, bez obzira na poternice. On je bio čovek za specijalne zadatke, neko koga je služba držala u rezervi i koristila kada je bilo potrebno. Ta priča je mnogo dublja nego što se misli."

Osamdesetih godina Arkan je uspostavio veze sa beogradskim fudbalskim navijačima, pre svega grupom "Delije Sever", navijačima Crvene zvezde. Postao je jedan od vođa navijača, što mu je obezbedilo bazu lojalnih sledbenika i javnu platformu. U ovom periodu, u Beogradu je bio poznat po svom skupocenom stilu života, luksuznim automobilima i čestim pojavljivanjem u javnosti, uprkos međunarodnom statusu begunca.

Rasplamsavanje rata i formiranje Srpske dobrovoljačke garde

Pad Berlinskog zida i početak raspada Jugoslavije dramatično su promenili političku i društvenu klimu. U jesen 1990. godine, Željko Ražnatović Arkan osniva Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG), poznatiju kao "Arkanovi tigrovi". Formiranje ove paravojne formacije bilo je odgovor na eskalaciju etničkih tenzija i početak oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije.

Erdut – centar za obuku i simbol moći

Garda je zvanično osnovana u Erdutu, selu u istočnoj Slavoniji, koje je postalo njihov glavni štab i centar za obuku. Regrutacija je vršena među navijačima, kriminalcima i drugim dobrovoljcima, često motivisanim kombinacijom nacionalizma, avanturizma i obećanja o brzom bogaćenju. Trening je bio intenzivan i brutalan, sprovođen po Arkanovim metodama.

Iz svedočenja bivšeg pripadnika SDG pred Haškim tribunalom: "Arkan nas je trenirao u Erdutu kao prave mašine. Disciplina je bila gvozdena. Ko bi prekršio pravila, bio bi surovo kažnjen. Pričao nam je da smo elita, da branimo srpstvo, ali i da ćemo uzeti ono što nam pripada."

Ratni put i optužbe za zločine

Srpska dobrovoljačka garda je učestvovala u ključnim operacijama na ratištima u Hrvatskoj (istočna Slavonija) i Bosni i Hercegovini (Bijeljina, Zvornik, Brčko, Sanski Most). Njihovo delovanje obeleženo je velikom efikasnošću u borbi, ali i brojnim optužbama za ratne zločine, etničko čišćenje i pljačku.

• Bijeljina, april 1992.: SDG je odigrala ključnu ulogu u preuzimanju Bijeljine. Međunarodne organizacije i mediji izveštavali su o masovnim ubistvima civila i etničkom čišćenju. Fotografije tela ubijenih civila na ulicama Bijeljine, snimljene od strane Rona Haviva, obišle su svet i postale simbol brutalnosti rata.
• Zvornik, april 1992.: Sličan scenario ponovio se u Zvorniku, gde su Arkanovi tigrovi, zajedno sa lokalnim srpskim snagama, učestvovali u zauzimanju grada i kasnijim operacijama koje su rezultirale proterivanjem nesrpskog stanovništva i ubistvima civila.

Haški tribunal je Željka Ražnatovića Arkana optužio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, uključujući ubistva, nasilno zatvaranje, silovanja i uništavanje imovine. Optužnica je podignuta u septembru 1997. godine, ali Arkan nikada nije izručen Hagu.

Preplitanje države i paravojske

Iako formalno nezavisna, SDG je imala snažne veze sa državnim strukturama Srbije i Republike Srpske Krajine. Veruje se da su dobijali oružje, logistiku i obaveštajnu podršku od JNA i MUP-a Srbije. Arkanova bliskost sa Slobodanom Miloševićem i vrhom Državne bezbednosti bila je javna tajna.

Iz izveštaja UN komisije za ljudska prava (1993.): "Srpska dobrovoljačka garda, pod komandom Željka Ražnatovića Arkana, deluje kao efikasna i brutalna paravojna formacija. Postoje brojni dokazi o njenoj tesnoj saradnji sa vojnim i policijskim snagama SR Jugoslavije i Republike Srpske Krajine, što ukazuje na sistemsku podršku iz Beograda."

Posleratni period: Biznis, politika i FK Obilić

Nakon rata, Arkan se vraća u Beograd i nastavlja sa životom koji je kombinovao elemente biznisa, sporta i politike. Njegov uticaj je ostao snažan, a njegovo prisustvo u javnosti bilo je konstantno.

Uspon FK Obilić

Jedan od najupečatljivijih poduhvata bio je preuzimanje fudbalskog kluba Obilić 1996. godine. Pod njegovim vođstvom, Obilić, dotada prosečan drugoligaš, doživljava meteorski uspon. Godine 1998. osvaja prvenstvo Jugoslavije, a 1999. se kvalifikuje za kvalifikacije Lige šampiona.

Ovaj uspeh bio je obavijen brojnim kontroverzama. Optužbe za pretnje sudijama, protivničkim igračima i funkcionerima, kao i za nameštanje utakmica, bile su česte. UEFA je čak razmatrala zabranu Obiliću da učestvuje u evropskim takmičenjima zbog Arkanove navodne umešanosti u kriminalne aktivnosti. Na kraju, zbog pritiska, Arkan se formalno povukao sa mesta predsednika, a na to mesto je došla njegova supruga, Svetlana Ražnatović.

Iz izjave fudbalskog funkcionera (anonimno, 1998.): "Bilo je nemoguće igrati protiv Obilića. Pretnje su stizale sa svih strana, i sudijama i igračima. Arkan je bio gazda, i niko mu se nije suprotstavljao. Znalo se da iza njega stoji država, ili barem deo nje."

Brak sa Cecom i javna persona

Njegov brak sa popularnom pevačicom Svetlanom "Cecom" Veličković 1995. godine bio je medijski spektakl. Svadba je prenošena uživo, a par je postao sinonim za "estradno-kriminalnu" estetiku devedesetih. Arkan je pažljivo gradio svoj javni imidž, pojavljujući se na televiziji, dajući intervjue i predstavljajući se kao patriota i borac za srpske interese. Iza kulisa, međutim, njegov uticaj u podzemlju i na političkoj sceni ostao je neupitan.

Hronologija ključnih događaja u karijeri Željka Ražnatovića Arkana

Ova tabela sumira najvažnije datume i događaje iz života Željka Ražnatovića Arkana, od njegovih kriminalnih početaka do tragičnog kraja.

Atentat u Interkontinentalu: Kraj jedne ere

Željko Ražnatović Arkan ubijen je 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 časova, u holu beogradskog hotela "Interkontinental" (današnji "Crowne Plaza"). Ubistvo se dogodilo usred bela dana, u prometnom i javnom prostoru, što je dodatno šokiralo javnost i potvrdilo surovost obračuna u beogradskom podzemlju.

Rekonstrukcija događaja

Arkan je u trenutku atentata sedeo u foajeu hotela sa prijateljima, bivšim direktorom Obilića Draganom Garićem i pukovnikom MUP-a Draganom Nikolićem Gagićem. Sa njim su bile i njegova supruga Svetlana Ceca Ražnatović i njena sestra Lidija Veličković. Prema rekonstrukciji događaja, u hol je ušao Dobrosav Gavrić, bivši policajac, i iznenada otvorio vatru iz pištolja "CZ 99" kalibra 9 mm.

Iz izveštaja MUP-a Srbije, 15. januar 2000.: "U 17:05 časova prijavljeno je oružani napad u hotelu 'Interkontinental', Bulevar AVNOJ-a 10, Beograd. Željko Ražnatović preminuo je od posledica višestrukih povreda vatrenim oružjem. Pored njega, smrtno su stradali i Dragan Garić i Milenko Mandić, koji su se nalazili u njegovoj pratnji."

Arkan je pogođen sa tri hica u glavu, na mestu je preminuo. U pucnjavi su ubijeni i njegovi pratioci, Milenko Mandić Manda i Dragan Garić. Svetlana Ražnatović i njena sestra su prošle nepovređene, sklonivši se iza sofe. Napadač Dobrosav Gavrić je ranjen u nogu tokom bekstva, a povredio ga je Zvonko Mateović, Arkanov telohranitelj, koji je uzvratio vatru.

Istraga i sudski epilog

Istraga o Arkanovom ubistvu bila je složena i kontroverzna. Ubrzo su uhapšeni Dobrosav Gavrić, Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, optuženi za direktno izvršenje, odnosno pomaganje u ubistvu.

Sudski proces se odužio godinama, obeležen ponavljanjem suđenja, oprečnim svedočenjima i sumnjama u pozadinu atentata. Dobrosav Gavrić je, tokom suđenja, tvrdio da nije kriv i da je on bio žrtva koja se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U decembru 2006. godine, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presude Višeg suda, osuđujući Gavrića na 35 godina zatvora, dok su Nikolić i Đuričić dobili po 30 godina.

Međutim, priča tu nije završena. Milan Đuričić je ubijen u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici 2018. godine, dok je Dobrosav Gavrić uhapšen u Južnoafričkoj Republici 2012. godine, gde je pokušavao da dobije politički azil kako bi izbegao ekstradiciju Srbiji. Sudovi u Južnoj Africi su dugo razmatrali njegov slučaj, ali je konačna odluka o ekstradiciji ostala neizvesna.

Motivi Arkanovog ubistva nikada nisu u potpunosti rasvetljeni u sudskom postupku. Spekulisalo se o unutrašnjim obračunima u podzemlju, Arkanovoj ulozi u ratnim zločinima i strahu od svedočenja pred Haškim tribunalom, kao i o političkim motivima, posebno imajući u vidu promene koje su se dešavale u Srbiji neposredno pre i nakon njegovog ubistva.

Advokat Borivoje Borović, branilac jednog od optuženih, izjavio je nakon jedne od presuda: "Ovo je političko ubistvo čiji nalogodavci nikada nisu pronađeni. Moj klijent je bio samo puki izvršilac, a prava istina je duboko skrivena u državnim arhivima."

Nasleđe i kontekst devedesetih

Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana simbolično je označilo kraj jedne turbulentne ere u Srbiji. On je bio oličenje složenog preplitanja kriminala, rata, sporta, estrade i državnih interesa koje je karakterisalo devedesete godine. Njegov život i delo ostavili su dubok trag na srpsko društvo.

Arkan je ostao kontroverzna figura, za neke heroj i patriota, za druge ratni zločinac i vođa paravojske. Njegov slučaj je paradigmatičan primer kako se u periodu raspada države i društvenog haosa, pojedinci iz kriminalnog miljea mogu uzdići do pozicija moći i uticaja, uz prećutnu ili otvorenu podršku državnih struktura.

Epizoda Arkanovog života sa Srpskom dobrovoljačkom gardom i FK Obilićem ilustruje mehanizme kojima je država, u kritičnom trenutku, koristila neformalne strukture za ostvarivanje svojih ciljeva, bilo na ratištu ili u sferi sporta i ekonomije. Njegova likvidacija, i njene nerešene okolnosti, ukazuju na opasnu međuigru moći koja je obeležila tranzicioni period u Srbiji.

Za dublje razumevanje konteksta i uvid u slične događaje iz tog perioda, kao i da pogledate najnovije vesti iz crne hronike i policijske izveštaje, preporučujemo vam da istražite arhivski spiskovi i vesti na našem preporučenom adresaru elektro servise u Beogradu.

Njegova priča ostaje svedočanstvo o vremenu kada su granice između zakona i bezakonja, patriotizma i kriminala, bile opasno zamagljene, a posledice tog zamagljivanja osećaju se i decenijama kasnije.