Zoran Davidović Ćanda: Uspon na vetrovitom asfaltu i sačekuša na autoputu

Beograd, grad na raskršću puteva, tokom devedesetih godina prošlog veka i u prvoj deceniji novog milenijuma, bio je poprište surovih obračuna i neviđenog uspona organizovanog kriminala. U tom vrtlogu, gde se granica između zakona i bezakonja maglovito nazirala, izdigao se Zoran Davidović, poznatiji kao Ćanda. Njegova karijera, od sitnih prekršaja do statusa viđenijeg biznismena i vođe moćne miljakovačke ekipe, kulminirala je spektakularnim ubistvom na autoputu, koje je ostavilo brojne nerazjašnjene detalje i postalo simbol surovog vremena.

Uspon na Miljakovcu: Od školskog dvorišta do beogradskog asfalta

Priča o Zoranu Davidoviću Ćandi, kao i mnogih drugih aktera tadašnjeg podzemlja, počinje daleko od luksuznih vila i skupocenih automobila. Rođen je u Beogradu, a odrastao u naselju Miljakovac, koje će kasnije postati sinonim za jednu od najuticajnijih kriminalnih grupa u Srbiji. Mladi Davidović, pokazivao je sklonost ka devijantnom ponašanju još u ranim godinama. Sitne krađe, tuče i narušavanje javnog reda i mira bili su samo uvod u ono što će uslediti.

Devedesete godine su, sa raspadom Jugoslavije, uvođenjem sankcija i ekonomskim kolapsom, stvorile plodno tlo za ekspanziju kriminala. Mnogi mladići, bez perspektive i prepušteni sami sebi, nalazili su svoje mesto u novim strukturama moći koje su se formirale na ulicama. Ćanda je, uz pomoć harizme i odlučnosti, brzo napredovao. Formirao je svoju ekipu, poznatu kao „miljakovačka banda“, koja je prvo počela sa reketiranjem manjih privrednika, da bi se postepeno širila na kontrolu benzinskih pumpi, diskoteka, i na kraju, na organizovane švercerske lance.

„Miljakovac je bio poznat po tome da se tamo okupljala jedna ekipa koja je postajala sve jača. Ćanda je bio vođa koji je znao da organizuje ljude i da postavi stvari na svoje mesto, u njihovom svetu, naravno. Počeli su sa sitnim stvarima, ali brzo su prešli na ozbiljnije poslove. Nisu se libili da koriste silu, a to je, nažalost, uvek bio efikasan način da se ostvari dominacija.“ – svedočenje jednog od bivših policijskih funkcionera.

Uticaj miljakovačke ekipe širio se ne samo na teritoriji Miljakovca, već i na širem području Beograda, a kasnije i Srbije. Davidović je, zahvaljujući svojoj energiji i sposobnosti da sklapa poslove, stekao reputaciju sposobnog, ali i opasnog čoveka. Njegovo ime se sve češće pominjalo u policijskim izveštajima, ali i u krugovima bliskim tadašnjoj estradi i biznisu.

Od “poslova” do biznisa: Prelazak granice ka legalnosti

Kako je vreme odmicalo, a politička i ekonomska situacija u Srbiji postajala sve stabilnija, mnogi kriminalci iz devedesetih pokušali su da legalizuju svoje poslove. Zoran Davidović nije bio izuzetak. Novac zarađen na „asfaltu“ počeo je da ulaže u legalne biznise, najčešće u ugostiteljstvo i građevinarstvo. Otvarao je diskoteke, kafiće i restorane, gradeći imidž uspešnog biznismena. Pominjala se i njegova povezanost sa estradnim zvezdama, pa je tako njegovo ime često dovođeno u vezu sa pevačicom Jelenom Karleušom, što je dodatno podgrevalo interesovanje javnosti za njegov život.

Ovaj prelazak ka legalnosti bio je tipičan za mnoge vođe kriminalnih grupa tog doba. Cilj je bio da se opere novac, da se stekne legitimitet i da se smanje rizici povezani sa direktnim učešćem u ilegalnim aktivnostima. Ipak, nevidljiva linija između legalnog biznisa i organizovanog kriminala često je bila tanka. Mnogi od tih „biznismena“ i dalje su se oslanjali na stare metode, zastrašivanje i nasilje, kao i na veze sa određenim strukturama u državi.

„Ćanda je bio tipičan primerak novokomponovanog biznismena devedesetih. Imao je novac, imao je ljude, a država ga je, u mnogim slučajevima, tolerisala jer je bio „koristan“ za održavanje nekog reda, ili se tako mislilo. Nikada nije prestao da bude deo tog sveta, bez obzira na to koliko je pokušavao da se prikaže kao legitimni biznismen. Uostalom, kako drugačije da objasnite njegovo prisustvo na groblju u trenutku kada je ubijen?“ – navodi izvor blizak bezbednosnim službama.

Ovakav dvojni život, gde se legalni biznis isprepliće sa nasleđem iz mračnijih vremena, bio je pun potencijalnih opasnosti. Stari neprijatelji nisu nestajali, a novi su se pojavljivali sa promenom moći na ulici.

Sahrana, povratak i sačekuša: Kobni povratak sa Novog groblja

Nakon što je odslužio kaznu zatvora zbog iznude, Zoran Davidović Ćanda je 17. marta 2000. godine, zajedno sa Branislavom Lainovićem Dugim, drugim poznatim kriminalcem tog doba, prisustvovao sahrani njihovog zajedničkog prijatelja, Siniše Pavića. Pavić je bio vlasnik novosadskog „Futurisa“ i takođe je bio deo tadašnje kriminalne scene. Sahrana je obavljena na Novom groblju u Beogradu.

Nakon obreda, Davidović, Lainović i još nekoliko osoba ukrcali su se u automobil marke „bmw 740“ srebrne boje, registarskih oznaka BG 707-10. Davidović je seo na mesto suvozača, a za volanom je bio Lainović. Nekoliko kilometara dalje, na auto-putu Beograd-Niš, kod mesta Jagodina, odigrala se tragedija.

U trenutku kada su se nalazili na 126. kilometru auto-puta, iz sporednog puta, tačnije iz njive pored auto-puta, izletelo je vozilo marke „audi 80“ sive boje. Pripadnici miljakovačke grupe koji su se kretali iza njih u koloni, odmah su primetili sumnjivo kretanje automobila. Međutim, bilo je kasno. „Audi“ je preprečio put „bmw“-u, a iz njega su izašle dve osobe. Jedna od njih, krupnije građe, prišla je automobilu Davidovića i Lainovića. Ispaljeno je više hitaca iz automatskog oružja.

Prema iskazima svedoka sa suđenja, napadač je prvo ispalio rafal u pravcu vozača, a zatim je prešao na suvozačevu stranu i nastavio da puca. Branislav Lainović je pogođen u glavu i preminuo je na licu mesta. Zoran Davidović je zadobio teške povrede, ali je davao znake života. Svedoci tvrde da su napadači, u panici, posle prvog rafala, verovatno bili ubeđeni da su obojicu ubili, ali su iz predostrožnosti proverili da li je neko preživeo. Kada su shvatili da je Davidović povređen, navodno su se vratili i ispalili još nekoliko hitaca u njega, kako bi se uverili da je mrtav.

Nakon atentata, napadači su pobegli u nepoznatom pravcu. Kolona koja se nalazila iza njih, odmah je stala. Pokušali su da pomognu ranjenima, ali je već bilo prekasno za Lainovića. Davidović je davao poslednje znake života. Svedoci su kasnije u izjavama za medije opisivali haos i nevericu koja je zavladala.

„Bilo je strašno. Sirene, ljudi vrište, čuje se pucnjava. Nismo znali šta se dešava dok nismo videli tela. Ćanda je još disao, ali su ga dokrajčili. To je bio užasan prizor. Nismo smeli ni da priđemo bliže, bojali smo se da ne postanemo sledeće žrtve.“ – izjava jednog od očevidaca za lokalne novine.

Policijska istraga i nerazjašnjene misterije

Ubrzo nakon ubistva, na lice mesta stigla je policija. Zapocela je opsežna istraga koja je trebalo da rasvetli ko je naručio i ko je izvršio ovaj dvostruki atentat. U početku, policija je sumnjala na obračun suprotstavljenih kriminalnih grupa, pre svega na konkurenciju iz Novog Sada, s obzirom na Lainovićevo poreklo, ili na nove snage koje su pokušavale da preuzmu kontrolu nad tržištem droge i drugih ilegalnih aktivnosti.

Jedna od verzija koju je policija razmatrala jeste osveta zbog prethodnih obračuna. Zoran Davidović je, kao vođa miljakovačke ekipe, bio umešan u brojne sukobe. Njegovo delovanje je često dovodilo do eskalacije nasilja, a mnogi su ga videli kao direktnog ili indirektnog krivca za smrt njihovih prijatelja ili saradnika.

Branislav Lainović Dugi, iako je bio na mestu suvozača, takođe je bio poznata figura u kriminalnom miljeu, sa svojim specifičnim istorijatom. Njegovo prisustvo u automobilu, kao i Ćandino, moglo je da bude povod za atentat usmeren na jednog ili na obojicu.

Tokom istrage, saslušano je na desetine svedoka, prikupljeni su forenzički dokazi, ali se nikada nije došlo do zvaničnog osuđujućeg epiloga za neposredne izvršioce i nalogodavce. Postojali su određeni osumnjičeni, spominjala su se imena, ali nijedna optužnica nije bila dovoljno čvrsta da izdrži sudski postupak.

Jedna od verzija koja se često provlačila kroz medije, a koja nikada nije zvanično potvrđena, jeste da je atentat organizovan od strane konkurencije koja je, uz podršku određenih struktura, htela da ukloni uticajne igrače sa terena. Miljakovačka grupa, pod Ćandinim vođstvom, predstavljala je ozbiljan faktor, a njeno slabljenje ili uništenje otvorilo bi put za novu raspodelu moći.

Ključne likvidacije i obračuni devedesetih i dvehiljaditih

Period devedesetih i početka dvehiljaditih godina u Srbiji obeležen je nizom brutalnih likvidacija koje su duboko potresle javnost i ukazale na duboku sprege između države i organizovanog kriminala. Slučajevi poput ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i mnogih vođa kriminalnih grupa, ostali su obavijeni velom tajne, a zvanični sudski epilozi često su bili nezadovoljavajući.

Zoran Davidović Ćanda, svojim ubistvom, samo je još jedan u nizu aktera tog turbulentnog vremena koji su nasilno okončali svoj život. Njegova smrt, kao i smrt Branislava Lainovića Dugog, simbolizuje surovu realnost u kojoj su pravila igre bila postavljena od strane onih koji su kontrolisali i nasilje i novac.

Hronologija događaja

Posledice i nasleđe: Kraj jedne ere, početak druge?

Ubistvo Zorana Davidovića Ćande, zajedno sa smrću Branislava Lainovića Dugog, obeležilo je kraj jedne faze u obračunu narko-klanova i kriminalnih grupa u Srbiji. Ovi događaji, zajedno sa drugim likvidacijama koje su se nizale, ukazali su na promene u strukturama moći. Mlađe, agresivnije grupe, često sa boljim vezama u inostranstvu i sa novim tehnologijama, postajale su sve dominantnije.

Ćandino ubistvo, kao i mnogi drugi slučajevi, ostalo je obavijeno velom misterije, što je, paradoksalno, doprinelo njegovoj legendi. Nerazjašnjene likvidacije iz tog perioda postale su simbol tranzicije koja je, uz ekonomske teškoće, donela i veliki porast kriminala i korupcije. Pitanje ko je zaista stajao iza ovog atentata, i da li je postojao nalog sa najviših nivoa, ostalo je otvoreno. Ova pitanja, uz mnoga druga, podstiču dalja istraživanja i analize kako bismo razumeli kompleksnu istoriju Srbije u tom burnom periodu.

Ako vas zanima dalji razvoj događaja u crnoj hronici Beograda i Srbije, preporučujemo vam da pogledate najnovije vesti iz crne hronike i policijske izveštaje u našem preporučenom adresaru.