KLJUČNE TAČKE OPTUŽNICE / PROFILA
- Zoran Šijan je bio jedinstvena figura devedesetih – vrhunski sportista i evropski šampion u kik-boksu koji je istovremeno komandovao najbogatijim kriminalnim klanom tog vremena.
- Surčinski klan, pod Šijanovim vođstvom, postavio je temelje organizovanog kriminala u Srbiji kroz visokotehnološku auto-mafiju, kontrolu ilegalnih tokova nafte i bliske veze sa strukturama Državne bezbednosti.
- Likvidacija Šijana 27. novembra 1999. godine u centru Beograda označila je početak krvave preraspodele moći na asfaltu i najavila uspon brutalnog Zemunskog klana.
Uvod: Noć kada je utihnula legenda Surčina
U kasnim večernjim satima subote, 27. novembra 1999. godine, u samom centru Beograda, na raskrsnici Nemanjine i ulice Svetozara Markovića, odjeknuli su rafali koji su označili kraj jedne ere. Meta je bio Zoran Šijan, tridesetpetogodišnji bivši evropski šampion u kik-boksu i čovek koga je policijski dosije, ali i javna tajna, označavao kao neprikosnovenog vođu Surčinskog klana. Njegova likvidacija izvedena je sa hirurškom preciznošću, karakterističnom za državne eskadrone smrti ili vrhunski obučene profesionalce iz redova podzemlja.
Šijan je sedeo za volanom svog crnog "mercedesa 600", popularnog "slona", čekajući zeleno svetlo na semaforu. U tom trenutku, pored njega je stao automobil iz kojeg je ispaljen smrtonosni rafal iz automatskog oružja "škorpion". Teško ranjen, Šijan je uspeo da pokrene vozilo, ali je nakon nekoliko desetina metara izgubio svest i udario u parkirani autobus. Smrt je bila trenutna.
Ovaj događaj nije bio samo još jedno u nizu beogradskih ubistava iz devedesetih godina. Bilo je to ubistvo koje je ogolilo nemoć države, ili pak njenu direktnu umešanost u redefinisanje mape organizovanog kriminala. Zoran Šijan je bio ličnost koja je spajala nespojivo: vrhunski sport, estradni glamur, enormno bogatstvo i sivu zonu zakona u kojoj su se obrtale desetine miliona maraka.
Od tatamija do evropskog trona: Sportski uspon Zorana Šijana
Zoran Šijan je rođen 1964. godine u Surčinu, tada prigradskom naselju Beograda koje će deceniju i po kasnije postati sinonim za najmoćniju kriminalnu grupu u regionu. Od rane mladosti pokazivao je izuzetan sportski talenat i neviđenu fizičku konstituciju. Njegov izbor bio je kik-boks, sport koji je osamdesetih i devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije doživljavao ekspanziju i često služio kao regrutni centar za momke sa asfalta.
Zoran Šijan - Sportski profil:
- Disciplina: Kik-boks (Full Contact)
- Kategorija: Teška
- Najveći uspeh: Šampion Evrope
- Klub: Kik-boks klub "Surčin"Njegova sportska karijera bila je obeležena gvozdenom disciplinom i razornim udarcima. Šijan nije bio samo lokalni siledžija koji je snagu dokazivao na ulici; bio je licencirani sportista koji je na međunarodnoj sceni predstavljao svoju zemlju. Kruna njegove karijere bila je titula šampiona Evrope u kik-boksu, uspeh koji mu je doneo status nacionalne zvezde i otvorio vrata visokog društva.
Međutim, raspad Jugoslavije, uvođenje sankcija i opšta kriminalizacija društva početkom devedesetih godina primorali su mnoge vrhunske sportiste da svoje veštine preusmere. Borilišta su zamenjena beogradskim ulicama, a sportska slava postala je štit iza kojeg su se razvijali poslovi sa druge strane zakona. Šijan je brzo shvatio pravila nove igre. Njegov autoritet, stečen u ringu, bio je savršena osnova za izgradnju hijerarhije u kojoj se reč vođe nije dovodila u pitanje.
Formiranje Surčinske imperije: Logistika, automobili i nafta
Dok su drugi beogradski klanovi, poput Voždovačkog ili Zvezdarskog, svoju moć gradili na reketu, klasičnom razbojstvu i uličnim obračunima, Surčinci su imali potpuno drugačiju viziju. Oni su bili pioniri onoga što će se kasnije nazvati "kriminalom belih kragni" u srpskim uslovima.
Surčin kao strateško kriminalno čvorište
Geografski položaj Surčina bio je ključan za razvoj njihovih aktivnosti. Blizina aerodroma, autoputa E-75 i razgranata mreža lokalnih puteva omogućavali su brzu i neometanu logistiku. Surčinski klan je počeo sa poslovima koji su u vreme sankcija donosili najveći profit:
- Auto-mafija: Krađa luksuznih automobila u zapadnoj Evropi, njihovo krijumčarenje preko granice, falsifikovanje dokumentacije i preprodaja. Šijan je lično bio optuživan i privođen zbog sumnje da je rukovodio ovom mrežom, koja je snabdevala biznismene, estradu, pa čak i same pripadnike policije i državne bezbednosti najnovijim modelima "audija", "mercedesa" i "poršea".
- Krijumčarenje nafte i derivata: Tokom embarga, šverc goriva bio je državni posao broj jedan. Surčinci su, zahvaljujući svojim vezama, kontrolisali rečne tokove Dunava i Save, kao i drumski transport iz Grčke i Bugarske.
- Ilegalne kockarnice: Kontrola automata za sreću i otvaranje privatnih kockarnica koje su služile kao paravan za pranje novca.
Unutrašnja struktura i podela uloga
Unutar klana postojala je jasna podela rada. Dok je Zoran Šijan bio harizmatični lider, zaštitno lice i čovek zadužen za bezbednost i rešavanje konflikata, Ljubiša Buha Čume je bio mozak finansijskih operacija. Čume je bio taj koji je prepoznao važnost legalizacije kapitala, što će kasnije dovesti do kupovine građevinskih mašina i dobijanja državnih tendera za asfaltiranje puteva.
U klanu su važne uloge igrali i mladi momci iz Zemuna – Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum. U to vreme, oni su bili tek izvršioci prljavih poslova za račun Surčinaca, zaduženi za distribuciju narkotika i preprodaju ukradenih vozila, potpuno potčinjeni Šijanovom autoritetu.
Država, služba i podzemlje: Simbioza pod sankcijama
Nemoguće je analizirati lik i delo Zorana Šijana bez razumevanja istorijskog konteksta u kojem je delovao. Tokom devedesetih godina, Resor državne bezbednosti (RDB), pod rukovodstvom Jovice Stanišića, a kasnije Radomira Markovića, uspostavio je direktnu kontrolu nad kriminalnim strukturama. Cilj je bio jasan: obezbediti finansiranje državnog aparata i paravojnih formacija u uslovima potpune izolacije zemlje.
Kriminalci su dobijali službene legitimacije DB-a, takozvane "crvene legitimacije", koje su im garantovale imunitet pred zakonom. Za uzvrat, oni su obavljali poslove od državnog interesa, bilo da je reč o nabavci oružja, likvidacijama političkih protivnika u inostranstvu ili obezbeđivanju deviznih sredstava.
"U to vreme, granica između policajca, operativca državne bezbednosti i kriminalca gotovo da nije postojala. Svi su vozili iste automobile, nosili isto oružje i sretali se u istim klubovima. Zoran Šijan je bio previše moćan i previše nezavisan da bi bio običan piletar u rukama službe, ali je morao da igra po njihovim pravilima da bi opstao." — Iz svedočenja penzionisanog inspektora beogradske policije za magazin "Revija 92"
Sredinom devedesetih godina, beogradske ulice su bile poprište svakodnevnih vatrenih obračuna, o čemu svedoče brojni novinski arhivi. Da biste dublje razumeli društvene prilike i bezbednosnu situaciju u prestonici tog vremena, možete elektro servise u Beogradu koji detaljno rekonstruišu kriminalnu mapu Beograda i arhivske zapise o sukobima koji su prethodili Šijanovom ubistvu.
Brak pod svetlima reflektora: Zoran Šijan i Goca Božinovska
Jedna od specifičnosti Šijanovog života bio je njegov privatni život, koji je bio pod stalnim nadzorom javnosti. Njegov brak sa poznatom folkerkom Gocom Božinovskom bio je prototip "srpskog sna" devedesetih godina – spoj uspešnog, opasnog momka i popularne pevačice.
Par se venčao krajem osamdesetih godina, a u braku su dobili dvoje dece, ćerku Zoranu i sina Mirka. Živeli su u velelepnoj kući u Surčinu, koja je bila opremljena po poslednjoj modi tog vremena, sa bazenom i obezbeđenjem koje je non-stop dežuralo. Njihov zajednički život bio je mešavina luksuza, glamura, ali i konstantnog straha za goli život.
Božinovska je kasnije u svojim medijskim istupima često govorila o toj epohi, opisujući Šijana kao autoritativnog, ali brižnog oca koji je insistirao na tome da porodica bude izolovana od njegovih poslova sa asfalta. Ipak, stalne pretnje, hapšenja i pretresi kuće od strane policije uzeli su svoj danak. Par se razveo nekoliko godina pre Šijanove smrti, ali su ostali u bliskim odnosima sve do te kobne novembarske noći.
Rekonstrukcija likvidacije: 27. novembar 1999.
Ubistvo Zorana Šijana bilo je pažljivo planirano i izvedeno bez ijedne greške. Tog 27. novembra, Šijan je proveo veče u jednom poznatom beogradskom restoranu. Prema rekonstrukciji događaja koju je obavio MUP Srbije, ubice su pratile njegovo kretanje od trenutka kada je napustio objekat.
Hronologija kobne noći (27. novembar 1999.):
- 22:15 - Šijan napušta restoran i seda u svoj Mercedes 600.
- 22:30 - Vozilo se kreće ulicom Svetozara Markovića ka Nemanjinoj.
- 22:38 - Mercedes se zaustavlja na semaforu na uglu sa Nemanjinom ulicom.
- 22:39 - Sa leve strane prilazi vozilo (najverovatnije Toyota Runner).
- 22:39 - Suvozač otvara prozor i ispaljuje 18 metaka iz automata "škorpion".
- 22:40 - Napadači beže brzinom u pravcu železničke stanice.
- 22:42 - Hitna pomoć i policija stižu na lice mesta; Šijan proglašen mrtvim.Šijan je pogođen sa više hitaca u glavu i grudni koš. Oružje koje je korišćeno – automatski pištolj "škorpion" kalibra 7.65 mm – bilo je omiljeno oružje profesionalnih ubica u to vreme jer je bilo lako za skrivanje, a sa prigušivačem je proizvodilo minimalnu buku. Ipak, u ovom slučaju prigušivač nije korišćen; poruka je morala biti glasna i jasna za celo beogradsko podzemlje.
Istraga bez epiloga: Teorije, tragovi i svedoci
Nakon ubistva, beogradska policija je pokrenula opsežnu akciju pod kodnim nazivom "Vihor", ali bez značajnijih rezultata. Blokada grada i privođenje desetina osumnjičenih nisu doneli konkretne dokaze. Tokom narednih dvadeset godina, ime Zorana Šijana pominjano je u različitim sudskim procesima, ali nalogodavci i izvršioci nikada nisu zvanično identifikovani.
U policijskim i novinarskim krugovima iskristalisale su se tri ključne teorije o motivima ovog ubistva:
1. Sukob sa vrhom Državne bezbednosti
Ova teorija se zasniva na pretpostavci da je Šijan postao previše nezavisan i da je počeo da odbija naređenja koja su dolazila iz vrha režima Slobodana Miloševića. Sumnja se da je odbio da finansira određene operacije RDB-a ili da se usprotivio planovima pojedinih visokih oficira policije koji su kontrolisali šverc nafte. U prilog ovome ide i činjenica da su mnoga ubistva iz tog perioda (poput likvidacije Badže, Kundaka i drugih) imala isti potpis – profesionalno izvođenje bez ostavljanja tragova, što je mogla da organizuje samo služba sa svojim resursima.
2. Uspon Zemunskog klana i Dušan Spasojević
Druga, i danas najprihvaćenija teorija, jeste da je Šijanovo ubistvo bilo prvi korak u preuzimanju apsolutne vlasti od strane Zemunskog klana. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum su godinama bili u senci Surčinaca. Šijan ih je, prema svedočenjima, često nipodaštavao i tretirao kao obične izvršioce. Sa Šijanom na čelu, Surčinci su bili prepreka Spasojevićevoj ambiciji da postane neprikosnoveni vladar narko-tržišta. Uklanjanjem Šijana, i kasnijim slabljenjem Ljubiše Buhe Čumeta, "Zemunci" su dobili odrešene ruke za uspostavljanje sopstvene imperije.
3. Sukob unutar auto-mafije
Treća teorija, koja je bila aktuelna neposredno nakon ubistva, ticala se sukoba unutar same mreže za krađu i preprodaju vozila. Navodno, Šijan je ušao u sukob sa jednom moćnom crnogorskom kriminalnom grupom oko podele teritorije i kontrole nad kanalima koji su vodili preko Kosova i Metohije ka Albaniji i Turskoj. Pominjalo se da je nekoliko dana pre ubistva imao oštar verbalni, pa čak i fizički sukob sa jednim od lidera te grupe u jednom beogradskom hotelu.
Hronologija ključnih događaja u životu i smrti Zorana Šijana
U cilju boljeg razumevanja dinamike njegovog života i uticaja na kriminalnu scenu, u narednoj tabeli sistematizovani su ključni datumi i događaji:
| Godina / Datum | Događaj | Opis događaja | Status / Posledice |
| :--- | :--- | :--- | :--- |
| **1964.** | Rođenje | Rođen u Surčinu, u radničkoj porodici. | Početak životnog puta u predgrađu Beograda. |
| **Novembar 1989.** | Titula šampiona | Osvaja titulu evropskog prvaka u kik-boksu. | Sticanje nacionalne slave i poštovanja na asfaltu. |
| **1990—1993.** | Formiranje klana | Sa Buhom i drugima postavlja temelje Surčinske grupe. | Klan preuzima kontrolu nad auto-mafijom i naftom. |
| **1996.** | Hapšenje | Priveden pod sumnjom za krađu luksuznih vozila. | Pušten usled nedostatka dokaza i intervencije "veza". |
| **27. novembar 1999.** | Likvidacija | Ubijen u sačekuši na uglu Nemanjine i Svetozara Markovića. | Slučaj do danas ostao zvanično nerasvetljen. |
| **2003.** | Akcija "Sablja" | Policijska istraga nakon ubistva premijera Đinđića. | Otkrivene veze Zemunaca sa Šijanovim ubistvom, ali bez optužnice. |Epilog: Raspad Surčinaca i uspon Zemunskog klana
Smrt Zorana Šijana bila je prelomna tačka za Surčinski klan. Bez njegove harizme i fizičke zaštite, grupa je počela da menja svoj karakter. Ljubiša Buha Čume je shvatio da je vreme otvorenog nasilja prošlo i ubrzo je doneo odluku da celokupan kapital klana usmeri u legalne poslove. Osnovao je firmu "Defense Road" i počeo da dobija milionske poslove od države za rekonstrukciju putne mreže.
Ovaj potez izazvao je duboki razdor unutar preostalog dela klana. Dušan Spasojević i Mile Luković su se u potpunosti odvojili, formirajući ozloglašeni Zemunski klan sa sedištem u Šilerovoj ulici u Zemunu. Oni su, u savezu sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO), pokrenuli talas neviđenog nasilja, otmica i ubistava koji će kulminirati 12. marta 2003. godine atentatom na premijera Srbije dr Zorana Đinđića.
Zoran Šijan je sahranjen na Novom groblju u Surčinu, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi – od estradnih zvezda i sportista, do viđenijih ljudi iz sveta biznisa i podzemlja. Njegov grob i danas posjećuju oni koji ga pamte kao "poslednjeg viteza beogradskog asfalta", iako istorijska distanca i policijski arhivi daju znatno drugačiju, mračniju sliku o njegovoj ulozi u razaranju društvenog i pravnog poretka Srbije devedesetih godina. On je ostao personifikacija jednog vremena u kojem su se sportska slava, kriminalni uspeh i državna moć stopili u jedno, ostavljajući iza sebe krvavi trag koji ni decenije kasnije nisu uspele da izbrišu.
ČESTA PITANJA I ODGOVORI
Ko je zapravo naručio i izvršio ubistvo Zorana Šijana?
Ubistvo Zorana Šijana do danas je ostalo zvanično nerasvetljeno. Tokom godina, istraga je tapkala u mestu, a u javnosti i policijskim krugovima kružile su tri glavne teorije. Prva je ukazivala na sukob unutar same auto-mafije i osvetu zbog otetih skupocenih vozila. Druga teorija je povezivala Šijanovu likvidaciju sa Državnom bezbednošću i tadašnjim vrhom režima, koji je u njemu video pretnju zbog njegove finansijske moći i odbijanja apsolutne poslušnosti. Treća, i možda najrealnija s obzirom na kasnija dešavanja, jeste da je njegovo uklanjanje naručio Dušan Spasojević kako bi se Zemunski klan oslobodio tutorstva Surčinaca i preuzeo primat u trgovini narkoticima.
Kakve su bile veze Zorana Šijana i Surčinskog klana sa Državnom bezbednošću?
Veze su bile višeslojne i pre svega pragmatične. Tokom devedesetih godina, pod sankcijama i u ratnom okruženju, država je koristila resurse podzemlja za nabavku deficitarnih roba, nafte i oružja, ali i za specijalne operacije. Surčinski klan je imao logističku podršku u vidu policijskih legitimacija i zaštićenih kanala za preprodaju ukradenih vozila. Šijan je, prema operativnim podacima, održavao kontakte sa visokim funkcionerima MUP-a i DB-a, ali je za razliku od nekih drugih lidera težio određenom stepenu autonomije, što ga je na kraju moglo koštati života kada su se interesi države i podzemlja razišli.
Da li je ikada vođen sudski postupak protiv članova Surčinskog klana za Šijanovo ubistvo?
Za samo ubistvo Zorana Šijana nikada niko nije optužen niti mu je suđeno. Tokom istorijskog procesa protiv 'Zemunskog klana' i svedočenja svedoka-saradnika poput Ljubiše Buhe Čumeta i Dejana Milenkovića Bagzija, pominjana su razna imena iz podzemlja, uključujući i Nikolu Sandulovića i pojedine članove crnogorskih klanova, ali optužnica nikada nije podignuta usled nedostatka materijalnih dokaza. Slučaj se i dalje vodi kao otvoren u tužilaštvu, dok je većina potencijalnih svedoka i aktera iz tog perioda u međuvremenu likvidirana.
Kako je Šijanova smrt promenila odnose snaga u srpskom podzemlju?
Šijanova likvidacija je bila tektonski poremećaj koji je trajno izmenio strukturu srpskog organizovanog kriminala. Njegovom smrću, Surčinski klan gubi svoju harizmatičnu figuru i polako počinje da se cepa. Ljubiša Buha Čume preusmerava klan ka legalnim tokovima i građevinskim poslovima, dok se dotadašnje 'krilo' klana iz Zemuna, predvođeno Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem, potpuno osamostaljuje. Uz direktnu podršku Milorada Ulemeka Legije i JSO, oni formiraju Zemunski klan, koji ubrzo postaje najbrutalnija i najmoćnija kriminalna organizacija na Balkanu.